На данашњој 96. пленарној сједници, првој одржаној у 2016. години, Уставни суд Босне и Херцеговине је одлучивао о једном броју захтјева за оцјену уставности и апелација о наводним повредама људских права и основних слобода.
Искључиво ради илустрације издвајамо:
Одлучујући у предмету У 3/15 Уставни суд Босне и Херцеговине је због ненадлежности Уставног суда за одлучивање одбацио захтјев Општинског суда у Чапљини за утврђење да недоношење проведбених прописа од стране извршне власти у односу на Закон о пензијско-инвалидском осигурању Федерације Босне и Херцеговине („Службене новине ФБиХ“ бр. 29/98, 49/00, 32/01, 73/05, 59/06, 4/09 и 55/12) и Закон о одбрани Федерације Босне и Херцеговине („Службене новине ФБиХ“ број 15/96) представља правну празнину која доводи до кршења Уставом Босне и Херцеговине заштићених права и за налагање доношења проведбених прописа за осигурање права војних осигураника.
Одлучујући у предмету У 6/15 Уставни суд Босне и Херцеговине је одбио захтјев Општинског суда у Сарајеву за оцјену компатибилности члана 37 став 4 Закона о такси-превозу у Кантону Сарајево („Службене новине Кантона Сарајево” број 11/14) јер је утврдио да је члан 37 став 4 Закона о такси-превозу у Кантону Сарајево („Службене новине Кантона Сарајево” број 11/14) у складу с чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода.
Одлучујући у предмету У 8/15 Уставни суд Босне и Херцеговине је одбацио као недопуштен захтјев Општинског суда у Сарајеву за оцјену компатибилности Закона о платама и другим накнадама у судским и тужилачким институцијама на нивоу Босне и Херцеговине („Службени гласник БиХ“ бр. 90/05, 32/07) с чл. I/2 и II/4 Устава Босне и Херцеговине, у вези с чланом 14 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и чланом 1 ст. 1 и 2 Протокола број 12 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода због тога што је ријеч о питању о којем је Уставни суд Босне и Херцеговине већ одлучивао, а из навода или доказа изнесених у захтјеву не произлази да има основа за поновно одлучивање (Одлука Уставног суда БиХ број У 29/13 од 28. марта 2014. године, „Службени гласник Босне и Херцеговине“ број 40/14).
Одлучујући у предмету АП 2960/12 Уставни суд БиХ је одбио као неосновану апелацију Меме Каришика поднесену против Пресуде Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине број 09 0 У 000844 11 Увп од 11. маја 2012. године и Пресуде Кантоналног суда у Сарајеву број 09 0 У 000844 07 У од 21. јуна 2011. године јер је закључио да нема повреде права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције када су Врховни и Кантонални суд, у образложењу својих одлука, дали детаљне и јасне разлоге у погледу извршења Одлуке Уставног суда број АП 2301/06 и права апеланткиње у тој одлуци, као члана породичног домаћинства своје баке, у смислу члана 6 и члана 21 став 2 ЗСО, а такво образложење Уставни суд не сматра произвољним.
Уставни суд Босне и Херцеговине је разматрао и апелацију БОР банке д.д. Сарајево поднесену против Рјешења Кантоналног суда у Бихаћу број 22 0 Ип 005657 12 Пж од 3. септембра 2012. године и Рјешења Општинског суда у Санском Мосту број 22 0 Ип 005657 09 Ип од 12. јануара 2012. године, у којој апеланткиња, путем пуномоћника, тврди да су јој оспореним рјешењем Кантоналног суда повријеђена права из члана II/3е) и к) Устава Босне и Херцеговине, те из члана 6 став 1 Европске конвенције и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.
У суштини, између осталог, апеланткиња сматра и у апелацији истиче да су јој наведена права повријеђена јер је у оспореним рјешењима чињенично стање погрешно утврђено, погрешно је примијењено материјално право, те да је у образложењу оспорене другостепене одлуке изостало логично и увјерљиво образложење за закључак да је првостепени суд правилном оцјеном изведених доказа правилно и потпуно утврдио чињенично стање за које је дао правно ваљане разлоге.
Уставни суд је закључио да не постоји повреда права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције јер у околностима конкретног случаја нема ништа што би упутило на закључак да су редовни судови произвољно утврдили чињенично стање и произвољно примијенили материјално право, а с чим у вези нису изостали ни детаљни разлози и образложења у оспореним одлукама.
Уставни суд закључује да нема повреде ни права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију када се кршење наведеног права везује за произвољно утврђено чињенично стање и произвољну примјену материјалног права, те с тим у вези недостатак образложења у оспореним одлукама, а Уставни суд је закључио да није било произвољности у том погледу.
Стога је Уставни суд БиХ одбио као неосновану ову апелацију.
Све одлуке о захтјевима за оцјену уставности и апелацијама, усвојене на сједници, биће у року од мјесец дана достављене подносиоцима захтјева, односно апелација и објављене на интернет-страници Уставног суда Босне и Херцеговине.
