Уставни суд Босне и Херцеговине је данас, 17. фебруара 2016. године, одржао редовну, 32. сједницу Великог вијећа.
У складу са чланом 18 тачка 3) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, Уставни суд је одбацио апелације које су поднесене неблаговремено или након протека рока за подношење апелације, преурањено, односно у случајевима у којима је утврдио да апеланти у претходном поступку нису искористили све расположиве правне лијекове.
Одлучујући о апелацијама у вези са чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода у односу на доношење одлуке у разумном року, о допустивости и меритуму, Уставни суд је донио један број одлука којим је установљена повреда права апеланата на правично суђење, те одбио као неоснован један број апелација у случајевима у којима је закључио да такве повреде није било.
Искључиво ради илустрације, издвајамо:
Уставни суд Босне и Херцеговине одбио је као неосновану апелацију Бакира Даутбашића и Билсене Шахман поднесену против рјешења Суда Босне и Херцеговине о одређивању притвора (бр. С1 2 К 020433 16 Кв од 15. јануара 2016. године и С 1 2 К 020433 16 Крн 2 од 12. јануара 2016. године) у односу на право на слободу и безбједност и у односу на забрану кршења претпоставке невиности у оквиру права на правично суђење, а апелацију је одбацио као преурањену у односу на остале аспекте права на правично суђење. Уставни суд је у одлуци подсјетио на то да у тренутку одређивања притвора не мора да буде са сигурношћу утврђено да је кривично дјело заиста и почињено, те не мора да буде утврђена његова природа.
У погледу посебних притворских разлога, постојање бојазни да ће апеланти ометати кривични поступак, односно поновити, или довршити покушано кривично дјело, Уставни суд сматра да образложења оспорених рјешења ни у овом дијелу, насупрот наводима апеланата, не одају утисак произвољности и да се заснивају на довољно јасним, аргументованим и индивидуализованим разлозима. Уставни суд закључује да није повријеђено начело пресумпције невиности у оквиру права на правично суђење у ситуацији када редовни суд спорним изражавањем у оспореним рјешењима, које апеланти доводе у контекст образложења посебних притворских разлога, није прејудицирао кривицу апеланата, односно када садржина заједничког саопштења за јавност Суда БиХ и Тужилаштва од 14. јануара 2016. године не представља изјаву о кривици апеланата. Поштивање права на правично суђење у осталим аспектима може да се оцјењује само у односу на поступак утврђивања кривичне оптужбе у цјелини, дакле, када буде правоснажно окончан, па је у овој фази поступка апелација у овом дијелу одбачена као преурањена.
У случајевима у којим је Суд утврдио да постоји повреда права апеланата на правично суђење, надлежним судовима или управним органима наложено је да хитно окончају поступке, те да у року од три мјесеца од дана достављања одлуке обавијесте Суд о мјерама које су предузете с циљем извршења одлука.
Апелације које су, prima facie, очито биле неосноване Суд је одбацио. Чињенице које су апеланти поднијели Суду у тим случајевима ни на који начин нису могле да оправдају тврдњу апеланата да постоји кршење њихових права заштићених Уставом, или да странке у поступку сносе посљедице кршења права заштићених Уставом.
Све одлуке усвојене на сједници биће достављене апелантима у року од мјесец дана и објављене на интернетској страници Уставног суда Босне и Херцеговине.
