Уставни суд Босне и Херцеговине је на 102. пленарној сједници одлучивао о једном броју захтјева за оцјену уставности закона и апелација о наводним повредама људских права и основних слобода.
Прије преласка на разматрање дневног реда данашње 102. пленарне сједнице, свечану изјаву пред Уставним судом Босне и Херцеговине дао је судија Giovanni Grasso (Република Италија) кога је предсједник Европског суда за људска права, у складу са овлашћењем и условима из члана VI 1. а) Устава Босне и Херцеговине, именовао на мјесто судије у Уставном суду Босне и Херцеговине након што је судији Уставног суда Босне и Херцеговине Constance Grewe због навршених 70 година живота престала судијска функција у Уставном суду Босне и Херцеговине.
Искључиво ради илустрације, са данашње сједнице издвајамо.
Уставни суд Босне и Херцеговине је, између осталог, одбацио као недопуштен захтјев Младена Босића, предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, за оцјену уставности Одлуке о усвајању Јединственог програма обраде података пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013. године и Јединственог програма обраде података пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013. године због ненадлежности Уставног суда Босне и Херцеговине за одлучивање.
Одлучујући у предмету број У-17/16 Уставни суд Босне и Херцеговине је одбио као неоснован захтјев 30 посланика Народне скупштине Републике Српске (Радован Вишковић и други) за оцјену уставности „свих закона и осталих општих правих аката усвојених од стране Парламента Федерације Босне и Херцеговине од његовог конституисања послије избора 2014. године“.
Наиме, 30 посланика Народне скупштине Републике Српске поднијело је 29. септембра 2016. године Уставном суду Босне и Херцеговине захтјев за оцјену усаглашености „свих закона и осталих општих правих аката усвојених од стране Парламента Федерације Босне и Херцеговине од његовог конституисања послије избора 2014. године“ са Уставом Босне и Херцеговине. Такође, подносиоци захтјева су затражили доношење привремене мјере којом би се обуставило извршење тих закона и осталих општих правних аката, као и да се забрани рад Дома народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине све док се у њему не оствари конститутивност Срба у пуном капацитету, а све до доношења коначне одлуке Уставног суда о захтјеву.
Подносиоци захтјева, између осталог, сматрају да оспорени закони и други општи акти усвојени у Дому народа Парламента ФБиХ након избора 2014. године нису у складу са Уставом Босне и Херцеговине (посебно алинејом његове Преамбуле која гласи: „Бошњаци, Хрвати и Срби, као конститутивни народи у заједници с осталима, и грађани Босне и Херцеговине овим утврђују Устав Босне и Херцеговине“) из разлога што након избора одржаних 2014. године Дом народа Парламента ФБиХ, према апелантовим наводима, није конституисан онако како то прописује Устав Федерације Босне и Херцеговине. Наиме, умјесто 17 делегата из српског народа, како је то прописано Уставом Федерације Босне и Херцеговине, тренутно Клуб делегата српског народа у Дому народа Парламента ФБиХ чини 13 делегата. Четири делегатска мјеста у Клубу српског народа нису попуњена.
Подносиоци захтјева, такође, наводе да због непопуњености Клуба српског народа у Дому народа Парламента ФБиХ у пуном капацитету делегати из реда српског народа нису у могућности да покрену механизам заштите виталног националног интереса. Подносиоци захтјева, осим цитиране алинеје Преамбуле Устава, не указују експлицитно на одредбе Устава Босне и Херцеговине за које сматрају да су повријеђене.
Стога је Уставни суд у конкретном предмету испитао да ли је због начина на који су донесени оспорени закони прекршен уставни принцип забране дискриминације, имајући при томе у виду своју праксу заузету у Одлуци број У-5/05. При томе, поред осталог, Уставни суд је имао у виду и алинеју Преамбуле Устава Босне и Херцеговине на коју су се реферирали подносиоци захтјева.
Уставни суд сматра да нису постојале било какве уставне нити законске препреке да се оспорени закони усвоје у Дому народа Парламента ФБиХ, као и да је делегатима Клуба српског народа било омогућено да покрену механизам заштите виталног националног интереса у оквиру постојећег броја делегата из реда српског народа.
Уставни суд БиХ је закључио да су оспорени закони донесени у складу са одредбама члана II/1 у вези са чл. II/2 и II/4 Устава Босне и Херцеговине, као и чланом 5 став 1 тачка ц) Међународне конвенције о уклањању свих облика расне дискриминације. Уставни суд БиХ, између осталог, сматра да нису постојале уставне, законске или препреке из Пословника да се оспорени закони усвоје у Дому народа Парламента ФБиХ, те да Клубу делегата српског народа није онемогућено остваривање права на покретање механизма за заштиту виталног националног интереса. Сходно томе, Уставни суд БиХ закључује да Клубу делегата српског народа није онемогућена једнакост у уживању политичких права, као и да у Дому народа Парламента ФБиХ није дат привилегован положај ниједном од конститутивних народа, а ни Осталима, односно да не постоји систем који резервише све јавне положаје само за припаднике одређених група.
Уставни суд запажа да у Федерацији БиХ не постоји уставни ни законски механизам који би гарантовао попуњавање Дома народа Парламента ФБиХ бројем делегата из сваког конститутивног народа и Осталих одређеним Уставом Федерације Босне и Херцеговине, те да управо то оставља могућност да не буде изабран утврђени број делегата из било којег конститутивног народа и Осталих. Међутим, истиче да ниједном од конститутивних народа није дат привилегован положај, односно не постоји „систем који резервише све јавне положаје само за припаднике одређених група“, није онемогућена једнакост у уживању политичких права. Међутим, Уставни суд БиХ наглашава да то, у сваком случају, не ослобађа надлежне власти од потребе да пронађу механизам који ће обезбиједити конституисање Дома народа Парламента ФБиХ у пуном саставу.
Све одлуке о захтјевима за оцјену уставности и апелацијама усвојене на сједници биће достављене подносиоцима у року од мјесец дана и објављене на интернет-страници Уставног суда Босне и Херцеговине.
