Смјештај ментално обољелих лица у посебном затворском одјелу такође не испуњава захтјев „законитости" из члана 5 став 1.е) Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2271/05 од 21. децембра 2006. године, ст. 63–65, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 38/07;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-672/07 од 17. децембра 2009. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 20/10, кривични поступак, изрицање мјере сигурности лијечења и чувања у здравственој установи. Лишавање слободе лица и смјештај лица у казнено-поправни завод на основу судске одлуке којом је одређен присилни смјештај у психијатријску здравствену установу не испуњава захтјев „законитости" из члана 5 став 1е) Европске конвенције у погледу институције у којој се извршава присилни смјештај;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-65/11 од 8. јуна 2011. године, став 47, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 99/11
Уставни суд закључује да у конкретном случају постоји кршење права из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 1е) Европске конвенције будући да је апелант присилно смјештен, односно лишен слободе у смислу Закона о основама социјалне заштите, заштите цивилних жртава рата и заштите породице с дјецом и Закона о социјалној заштити, заштити цивилних жртава рата и заштити породице с дјецом, те смјештен у Завод. Наиме, тиме није испуњен захтјев „законитости" у смислу Европске конвенције при чињеници да Закон о заштити лица с душевним сметњама дефинише могућност, услове, начин и поступак задржавања, односно притварања лица с менталним поремећајима, који није примијењен у конкретном случају.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-620/13 од 25. априла 2013. године, став 46
На основу стандарда из предмета Rooman против Белгије који се односе на адекватност лијечења у Заводу за форензичку психијатрију те да се апелантове примједбе у вези с тим питањем заснивају само на чињеници да се лијечи већ десет година и да се његово здравствено стање није побољшало, Уставни суд није могао да закључи да апелант не прима терапију која је прилагођена његовој дијагнози. Уставни суд је закључио да из апелационог списа произлази да апелантов притвор у Заводу има терапеутску сврху, усмјерену, конкретно и у мјери у којој је то могуће, на изљечење или ублажавање стања његовог менталног здравља. Уставни суд је у конкретном случају закључио да је апелант лишен слободе у поступку који је био „у складу са законом“, а што је све у складу с релевантним законским одредбама и стандардима Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2802/24 од 27. марта 2025. године, тач. 44–49.
