Устав Босне и Херцеговине (као Анекс 4 Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини), који је ступио на снагу 14. децембра 1995. године, обезбјеђује уставноправне оквире за организацију и функционисање Уставног суда на потпуно новим политичким и правним основама у односу на претходни период.

У првом реду, Устав Босне и Херцеговине у Преамбули детаљно наводи основне нормативне принципе, као што су поштовање људског достојанства, слободе и једнакости; мир, правду, толеранцију и помирење, те демократске органе власти и правичне процедуре као најбоље средство за стварање мирољубивих односа унутар плуралистичког друштва. Затим, члан II Устава не само да садржи најшире набрајање људских права и основних слобода, већ проглашава Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода директно примјенљивом у Босни и Херцеговини. Штавише, Конвенција има приоритет над свим осталим законима.

Институција Уставног суда је утемељена чланом VI Устава, којим се осим надлежности уређују и организација и процедуре, те коначност и обавезност одлука. Дефинишући нормативне предуслове за улазак у демократски политички систем и модификујући унутрашњу структуру државе, Устав је на овај начин иновирао уставни положај Уставног суда и учинио га компатибилним са стандардима уставног судства - истовремено и као независног чувара устава и као институционалног гаранта за заштиту људских права и слобода установљених не само набрајањем у члану II Устава, већ и у инструментима Анекса I Устава Босне и Херцеговине.