Уставни суд је установио да је Окружни суд испитао оправданост продужења притвора с обзиром на околности конкретног случаја и детаљно образложио разлоге због којих сматра да постоје легитимни циљеви који оправдавају продужење притвора. Уставни суд сматра да је и Врховни суд, испитујући законитост продужења притвора, дао оцјену о неопходности те мјере и разлоге у погледу жалбених навода апеланата у односу на продужење притвора. Уставни суд запажа да је апеланту притвор одређен рјешењем Окружног суда од 24. новембра 2006. године, а да је, након што је оптужница потврђена, продужен рјешењем Окружног суда од 22. маја 2007. године. Након тога, у складу са чланом 194 став 1 ЗКПРС, контрола оправданости притвора је вршена свака два мјесеца да би, коначно, Окружни суд оспореним рјешењем од 19. фебруара 2008. године утврдио да и даље постоји оправданост притвора имајући у виду да се ради о веома сложеном случају у погледу природе кривичног дјела, те да се ради о кривичном дјелу за које се може изрећи казна затвора од десет година или тежа казна, а усљед начина учињења или посљедица кривичног дјела одређивање притвора неопходно је ради безбједности грађана и имовине. Уставни суд не сматра да је период од једне године и четири мјесеца, колико траје притвор апеланата, неразуман у погледу дужине држања апеланата у притвору Окружног затвора у Требињу.
• Одлука о допустивости број АП-744/08 од 17. априла 2008. године, став 25, дужина трајања притвора, притварање умоболника, апелација очигледно неоснована
Уставни суд је закључио да није повријеђено право на суђење у разумном року из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 3 Европске конвенције након што је у конкретном случају сагледао све разлоге pro et contra у односу на период од девет мјесеци, колико ће апелантима трајати притвор прије окончања истраге. Питања на која је Уставни суд морао дати одговоре односе се на: озбиљност и тежину кривичних дјела, односно висину запријећених казни за кривична дјела за која се води истрага против апеланата, морал и карактерне црте осумњичених/апеланата, понашање осумњичених/апеланата, сложеност предмета и начин вођења истраге и понашање истражних органа у односу на захтјев за пуштање на слободу и на окончање истраге.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2849/09 од 11. новембра 2009. године, став 38, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 18/10, дужина трајања притвора у истражној фази, нема повреде члана 5 Европске конвенције ни члана II/3д) Устава БиХ
Уставни суд запажа да је притвор апеланту иницијално одређен 14. новембра 2016. године. У том предмету оптужница је потврђена 11. октобра 2017. године, а главни претрес још увијек није започео. Уставни суд запажа да редовни судови као образложење за трајање притвора, односно за то да суђење још није почело налазе у чињеници да се претреси редовно заказују, али да се, због великог броја оптужених, стално дешава да неко од њих не приступи рочишту, усљед чега се не могу остварити процесне претпоставке за одржавање рочишта. Уставни суд, имајући у виду наведене ставове Европског суда, сматра да таква образложења нису адекватна нити довољна, посебно због низа могућности које су суду дате у ЗКПФБиХ, које му омогућавају ефективну контролу вођења поступка. Уставни суд из образложења оспорених рјешења није могао утврдити да је суд те могућности користио како би апеланту свео притвор на најмању могућу мјеру, како то захтијева стандард из члана 5 став 3 Европске конвенције и закључује да је у том дијелу дошло до повреде апелантовог права на слободу и безбједност из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 3 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-124/19 од 11. јуна 2019. године, став 63, повреда члана 5 Европске конвенције и члана II/3д) Устава БиХ
