Постоји кршење права из члана 5 став 1е) и став 4 Европске конвенције када важећи закони прецизно не дефинишу могућност, услове, начин и поступак изрицања, продужења или престанка мјере обавезног лијечења и чувања у одговарајућој здравственој установи лицима која су кривично дјело учинила у стању неурачунљивости, нити приступ „суду" ради испитивања законитости притварања, што оставља простор за произвољну примјену закона.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2271/05 од 21. децембра 2006. године, ст. 77–81, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 38/07;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-672/07 од 17. децембра 2009. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 20/10, кривични поступак, изрицање мјере безбједности лијечења и чувања у здравственој установи
Постоји кршење члана 5 став 4 Европске конвенције када суд, одлучујући о жалби против одлуке о притвору, није преиспитао одлуку којом је одређен притвор, већ је само формално провео жалбени поступак, потврдио првостепено рјешење без могућности разматрања околности за притвор с обзиром на облигаторан карактер притвора и на тај начин правни лијек који је апелант изјавио учинио илузорним.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-573/07 од 29. априла 2009. године, став 36, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 75/09, утврђена повреда члана 5 Европске конвенције и члана II/3д) Устава БиХ
Члан 5 став 4 Европске конвенције, који садржи право „покретања поступка пред судом”, не утврђује захтјев независности и непристраности тог суда (у језичком смислу, садржајно, већ тражи „суд“) и стога се разликује од члана 6 став 1 који се, између осталог, односи на „независан и непристрасан суд“. Међутим, Европски суд је у неколико пресуда закључио да је независност један од најважнијих конститутивних елемената појма „суд“ (види Neumeister против Аустрије, пресуда од 27. јуна 1968, серија А, број 8, § 24, и ДН против Швајцарске [ВВ] број 27154/95, став 42, ECHR 2001-III). Према мишљењу Европског суда, било би незамисливо да члан 5 став 4 Конвенције, који се, између осталог, односи на тако осјетљиво питање какво је лишавање слободе лица, не би требао подједнако предвиђати непристрасност тог суда као основни услов.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-599/21 од 9. јуна 2021. године, став 45, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 44/21, нема повреде члана 5 став 4 Европске конвенције ни члана II/3д) Устава БиХ у погледу апелантових навода о пристрасности судије који је у поступку судске контроле донио рјешење о продужењу притвора апеланту
Уставни суд указује на праксу Европског суда у којој је утврђено да гаранције које нуди члан 5 став 4 Европске конвенције нису примјењиве у ситуацији када домаћи закон, након што је притворенику одређен/продужен притвор након изрицања првостепене осуђујуће пресуде, не даје иста процедурална права као лицима која се налазе у притвору прије изрицања првостепене пресуде, односно када домаћи закон не предвиђа посебан поступак који надилази захтјеве члана 5 став 4 Европске конвенције (види Европски суд, Филат против Молдавије, пресуда од 7. марта 2022. године, представка број 11657/16, тачка 34). Имајући у виду наведену праксу, Уставни суд указује да се у конкретном случају, с обзиром на то да је против апеланта донесена пресуда, ради о новој фази поступка, а самим тим и о новој фази притвора, при чему одредбама ЗКПРС није прописан посебан поступак његове контроле. За разлику од притвора након потврђивања оптужнице, који је регулисан одредбом члана 202 ЗКП-а којим је прописана обавезна двомјесечна контрола оправданости притвора, за притвор одређен након изрицања пресуде у одредби члана 203 ЗКПРС није прописана обавезна контрола оправданости те врсте притвора. Трајање тог притвора је везано за правоснажност пресуде, односно изречену казну. Стога, Уставни суд закључује да се начином на који је регулисан притвор након изрицања првостепене пресуде у ЗКПРС не крше гаранције из члана 5 став 4 Европске конвенције, као и да нису основани апелантови наводи да му је повријеђено право на слободу и безбједност због тога што је на његову штету повријеђена одредба члана 202 став 1 ЗКПРС.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2950/23 од 30. маја 2024. године, тачка 21
