Уставни суд закључује да постоји повреда права из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 1ц) Европске конвенције када је Суд БиХ апеланту одредио притвор иако из оспорених рјешења произлази да за то није био испуњен основни законски услов, а то је да постоји основана сумња да је апелант учинио кривична дјела која му се стављају на терет јер се из образложења оспорених одлука не може закључити да је задовољен стандард постојања „основане сумње", како је то дефинисано чланом 20 ЗКПБиХ, нити да постоје „чињенице или информације на основу којих ће објективни посматрач закључити да је лице које је у питању могло починити кривично дјело за које се терети", како то захтијевају стандарди члана 5 став 1 тачка ц) Европске конвенције.
• Одлука о меритуму број АП-1885/13 од 24. маја 2013. године, став 63, кривични поступак, утврђена повреда члана 5 Европске конвенције и члана II/3д) Устава БиХ;
• Одлука о меритуму број АП-2147/13 од 12. јуна 2013. године, став 48, кривични поступак, утврђена повреда члана 5 Европске конвенције и члана II/3д) Устава БиХ
Уставни суд закључује да је повријеђено апелантово право из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 1 тачка ц), ст. 3 и 4 Европске конвенције јер Кантонални суд није испоштовао обавезе из наведених чланова који налажу обавезу провјере „законитости" притвора у било којој фази поступка, а што укључује једнако и питање постојања основане сумње, које је оспорено жалбом, а што представља основни елемент судске контроле над законитошћу мјере притвора, због чега није дао одговор на кључно питање у вези са законитошћу апелантовог притвора.
• Одлука о меритуму број АП-3321/17 од 11. октобра 2017. године, став 47, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 78/17, притвор, основана сумња, утврђена повреда члана 5 Европске конвенције и члана II/3д) Устава БиХ
Уставни суд закључује да постоји повреда права из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 1 тачка ц) Европске конвенције када је редовни суд апеланту одредио притвор иако из оспорених рјешења произлази да за то није био испуњен основни законски услов, а то је да постоји основана сумња да је апелант учинио кривично дјело које му се ставља на терет, јер се из образложења оспорених одлука не може закључити да је задовољен стандард постојања „основане сумње", како је то дефинисано одредбама ЗКП-а, нити да постоје „чињенице или информације на основу којих ће објективни посматрач закључити да је лице које је у питању могло починити кривично дјело за које се терети", како то захтијевају стандарди члана 5 став 1 тачка ц) Европске конвенције.
• Одлука о меритуму број АП-5509/18 од 27. фебруара 2019. године, став 48, притвор, утврђена повреда члана 5 Европске конвенције и члана II/3д) Устава БиХ
Постоји повреда права из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 3 Европске конвенције када у околностима конкретног случаја нису задовољени стандарди из члана 5 став 3 Европске конвенције, према којим поступак одлучивања о притвору мора бити адверсаран и увијек мора бити обезбијеђена једнакост оружја између странака, то јест тужиоца и осумњиченог, јер је апелантима био ускраћен приступ документима на којима је заснован закључак о постојању основане сумње која чини важан елеменат заштите од произвољног хапшења и лишавања слободе прописан чланом 5 став 1 тачка ц) Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-627/20 од 8. априла 2020. године, став 64;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-959/20 од 22. априла 2020. године, притвор
