Будући да апелант има статус странца који незаконито борави на територији БиХ и који тражи међународну заштиту, Суд Босне и Херцеговине је оцијенио да су у конкретном случају испуњени услови да се апелант смјести у Имиграциони центар. Дакле, Уставни суд сматра да се у конкретном случају ради о законитом лишавању слободе странца који чека одлуку о свом пријему, што је допуштено чланом 5 став 1ф) Европске конвенције.
• Одлука о допустивости број АП-3307/08 од 28. марта 2008. године, став 24, протјеривање странца, апелација у погледу члана 5 Европске конвенције очигледно (prima facie) неоснована
Уставни суд закључује да није повријеђено апелантово право на личну слободу и безбједност из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 1 тачка ф), те члана 5 став 4 Европске конвенције јер није установио елементе произвољности у одређивању притвора у току поступка екстрадиције, односно када је привремени притвор, односно притвор, апеланту законито одређен у смислу Закона о међународној правној помоћи, те када су одлуке којима је одређен привремени притвор, односно притвор, биле предмет ревизије и када апеланту нису ускраћене процедуралне гаранције у смислу члана 5 став 4 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-5392/10 од 9. фебруара 2011, став 45, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 48/11, притвор у екстрадицији, нема повреде члана 5 Европске конвенције
Уставни суд закључује да постоји повреда права из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 1 тачка ф) Европске конвенције када у околностима конкретног случаја мјера изузетног продужења надзора не задовољава стандард законитости с обзиром на то да је, и након доношења рјешења о протјеривању, апелант лишен слободе због тога што је представљао пријетњу за националну безбједност на основу информације ОБА-е с којом није био упознат ни у назнакама, те коју је Суд БиХ пропустио да оцијени на адекватан начин и да се изјасни о њеној основаности.
• Одлука о допустивости број АП-4064/13 од 25. јуна 2014. године, став 71, протјеривање странца, повреда члана 5 Европске конвенције и члана II/3д) Устава БиХ
Уставни суд закључује да није повријеђено апелантово право на личну слободу и безбједност из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 ст. 1ф) и 4 Европске конвенције јер није нашао елементе произвољности у одређивању екстрадиционог притвора апеланту у току поступка екстрадиције, односно када је екстрадициони притвор апеланту законито одређен у смислу Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, те када су одлуке којима је одређен екстрадициони притвор биле предмет „ревизије суда" и када апеланту нису ускраћене процедуралне гаранције у смислу члана 5 став 4 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2210/16 од 20. јуна 2016. године, став 46, кривични поступак, нема повреде члана 5 Европске конвенције и члана II/3д) Устава БиХ
Повријеђено је право из члана 5 став 1 тачка ф) Европске конвенције јер надлежни органи управе и редовни суд приликом доношења одлука о стављању апеланта као малољетног лица без пратње под надзор у Имиграциони центар нису поступали у доброј вјери, ни у најбољем интересу малољетника нити у складу с одредбама Закона о странцима.
• Одлука о меритуму број АП-267/23 од 13. јула 2023. године, став 34, малољетно лице без пратње, лишење слободе ради депортације, стављање под надзор у Имиграциони центар, утврђена повреда члана 5 Европске конвенције и члана II/3д) Устава БиХ
